Није довољно предузети неке осећајне добре мере, попут натурализације малих деоница река или означавања земљишта које има врло мало друге намене. Морамо доделити / откупити земљу ради формирања зелених коридора са мале надморске висине, од југа до севера - нпр. да се олакша миграција врста суочавајући се с губитничком битком против климатских промена - итд.

То би требао бити вин-вин сценариј. Више земље додељено дивљој природи за добробит свих врста, укључујући и људе.

Не би се требало догодити одбацивање новца засновано на политичком фаворизовању или за пројекте који су већ финансирани или који заиста немају смисла.

Већ је јасно да већина научника сматра да не радимо довољно на очувању биолошке разноликости. Међутим, можда се не слажу сви око тачног плана акције. Имало би смисла ресурсе улагати у различите пројекте. Један од таквих пројеката је изградња малих језера са острвима како би се птицама промениле повратак и узгој.

Није питање бити виђен да нешто урадите, него заиста спасите те биљке и животиње.

Неке нације имају за циљ да потроше 2% свог националног дохотка (бруто домаћег производа) на одбрану. Одбрана биолошке разноликости планете није мање важна. Захтевамо 2% БДП-а за побољшање и заштиту биолошке разноликости.

Не можемо си приуштити да чекамо, па би план требало да буде непосредан, а не да се полако повећава потрошња током к броја година.

Да би рачунали на овај циљ од 2%, он мора бити препознат пројекат, а не заснован на политици, као што је горе поменуто.